🇭🇺 Pomozite mi da ne živim svoju mladost u zatočeništvu četiri zida i WC-a!

Dragi prijatelji, poznanici i ljudi s dobrim namjerama!

Za 24-godišnjeg mladića, život bi se trebao svesti na košarkaški teren, vožnju biciklom i slobodu. Ali za mene je stvarnost potpuno drugačija. Dok moji vršnjaci planiraju svoju budućnost, moj svakodnevni život definira ozbiljna bolest gušterače koja je potpuno preuzela kontrolu nad mojim životom.

Mnogi su čuli za život s Crohnovom bolešću. To su izazovna stanja, ali moja bolest je još nemilosrdnija. Ne samo da se moram nositi s boli, već se moram nositi i s poniženjem provođenja većine dana sjedeći na WC-u. Ponekad moram ići na WC svakih pola minute, što mi praktički onemogućuje izlazak iz stana ili čak provođenje sat vremena s prijateljima.

Moja bolest sprječava moje tijelo da funkcionira kao tuđe. To je poput nevidljivog lanca koji me veže za kupaonicu. Dok je drugima prirodno sjesti na bicikl ili ići na teren igrati košarku, za mene je to nedostižan san. Želim samo normalan život. Želim postojati kao "normalna" osoba, ne užasnuta od sljedećeg napada, i ne ona za koju se svijet vrti oko toaletnog papira i pločica.

Ova bolest ne samo da proždire moje tijelo, već me i oduzima moju slobodu. Obraćam vam se jer ne želim dopustiti da moja mladost bude protraćena unutar četiri zida. Svaka podrška, bez obzira koliko mala, dovodi me korak bliže primanju tretmana, pomagala ili rehabilitacije koji mogu vratiti moju pokretljivost i ljudsko dostojanstvo.

Molim te, pomozi mi ne samo da preživim, već da konačno živim! Pomozi mi da se ponovno bavim sportom i dopustim svojim željama, a ne bolesti, da definiraju tko sam.

Zahvalan/na sam na svim dijeljenjima i podršci!

Ja:

Molim vas, pomozite mi da ne provedem mladost zarobljen između četiri zida i WC-a.

Dragi prijatelji, poznanici i ljudi dobrog srca,

Za 24-godišnjeg mladića, život bi trebao biti o košarkaškim terenima, vožnjama biciklom s prijateljima i slobodi. Međutim, za mene stvarnost izgleda sasvim drugačije. Dok ljudi mojih godina planiraju svoju budućnost, mojom svakodnevicom upravlja teška bolest gušterače koja je potpuno preuzela moj život.

Mnogi su čuli za život s Crohnovom bolešću. Ova stanja su već izuzetno izazovna, ali moja bolest je još nemilosrdnija. Ne moram se boriti samo s stalnom boli, već i s ponižavajućom stvarnošću da većinu dana provodim sjedeći na WC-u. Ponekad moram ići svakih trideset sekundi, što praktički onemogućuje izlazak iz kuće ili čak provođenje jednog bezbrižnog sata s prijateljima.

Zbog moje bolesti, moje tijelo ne funkcionira onako kako to rade drugi. Osjećam se kao da me nevidljivi lanac veže za kupaonicu. Dok drugi mogu prirodno sjesti na bicikl ili otići igrati košarku, za mene je to nedostižan san. Želim samo normalan život. Želim postojati kao "obična" osoba - netko tko ne živi u strahu od sljedećeg napada i čiji svijet nije definiran toaletnim papirom i pločicama u kupaonici.

Ova bolest ne proždire samo moje tijelo; ona mi krade i slobodu. Obraćam vam se jer ne želim prihvatiti da moja mladost nestane između četiri zida. Svaka podrška, ma koliko mala, približava me tretmanima, medicinskim pomagalima ili rehabilitaciji koji bi mi mogli vratiti pokretljivost i ljudsko dostojanstvo.

Molim te, pomozi mi ne samo da preživim, već da konačno živim. Pomozi mi da se vratim sportu i dopustim svojim snovima - a ne bolesti - da definiraju tko sam.

S iskrenom zahvalnošću, hvala vam na svakom dijeljenju i svakoj podršci.

Pomóżcie mi wyrwać się z niewoli czterech ścian i toalety!

Drodzy Przyjaciele, Znajomi i Ludzie o Dobrych Sercach!

Dla 24 -letniego łŁąca życie powinno krétő się omłoske boiska do koszykówki, szężnych wypraw rowerowych i poczucia łówności. Dla mnie jednak rzeczywistość izgleda potpuno drugačije. Podczas gdy moi rówieśnicy planują svowo przyżęże, moje codzień życie jest dyktowane przez żykówą chorobę trzustki, kojężyła przejęła nade mną kontroła.

Wiele osób słyszało o chorobie Leśniowskiego-Crohna czy o żyę ze stomią (wyłonionym jelitem). To niezwykle trudene przezność ale moja choroba jest jeszcze bardziej bezlitosna. Muszę zmagać sie nie tylko z przeszywającym bólem, ale also z upokarzającą sytuacją, w żyże većinu dana provodim u WC-u. Bywają momenty, kada moram trčati tamo svakih pola minute, što me praktički sprječava da izađem iz kuće ili provodim vrijeme s prijateljima.

Przez chorobę moje ciało nie funkcjonuje tak, jak u innych. Czuję się, jakbym był przykuty niewidzialnym tączenem do bahazioni. To, co dla innych jest naturalne – jak jazda na rowerze czy rzucanie do kosza na boisku – dla mnie ruja nieosiągalnym marzeniem. I ja želim živjeti normalno. Želim biti "zwyczajnym" osoba koja ne želi vidjeti kafelków w łazience.

Ta choroba nie tylko niszczy mój organizm, ale odbiera mi młodość i wolność. Zwracam się do Was, bo nie chceo się pogodzić z tym, że moje najlepsze lata znikną za zakzytkiemi drzwiami pokoju. Svaka podrška, nawet najmniejsze, przewicza mnie do leczenia, leków czy rehabilitacji, koja bi mogla vratiti našu učinkovitost i ljudsku dobrotu.

Prozę, pomożcie mi, abym przestał tylko wegetować i zapsłe w zachę żyć! Pomóżcie mi wóborc do sportu, by to moje pasje, a nie choroba, decidowały o tym, kim jestem.

Z wóchle serca dziękuje za kiedze przyżenie i kiedzie wpłatę! 🇵🇱