Živim s teškom bolešću koja značajno ograničava moj svakodnevni život. Puno vremena provodim kod kuće, često izoliran od vanjskog svijeta, dok bih trebao živjeti najaktivnije godine svog života. Fotografija za mene ne bi bila predmet ili hobi, već prilika.

Fotoaparat bi mi pomogao da ponovno pronađem svrhu i smisao u svojim životima. Mogao bih stvarati čak i kada se fizički ne mogu kretati ili baviti sportom. Fotografiranje bi mi pomoglo da izrazim svoje osjećaje, prebrodim bol i izolaciju te da me odvrati od bolesti.

Kad imam snage, fotografija bi me motivirala da izađem iz stana, čak i na kratko. To bi ne samo poboljšalo moje psihičko stanje, već bi mi i vratilo dio slobode koju mi je bolest oduzela.

Za mene bi kamera bila alat za samoizražavanje, za kretanje putem ozdravljenja i ne samo za preživljavanje svakodnevnog života, već i za ponovno pronalaženje smisla u njemu.

Živim s teškom bolešću koja uvelike ograničava moj svakodnevni život. Provodim puno vremena kod kuće, često izoliran od vanjskog svijeta, tijekom godina kada bih trebao živjeti aktivnim i smislenim životom. Za mene fotografija ne bi bila samo hobi ili predmet, već istinska prilika.

Fotoaparat bi mi pomogao ponovno pronaći svrhu i motivaciju. Čak i u danima kada fizički ne mogu izaći ili se baviti sportom, fotografija bi mi omogućila da stvorim nešto smisleno. Fotografiranje bi mi pomoglo izraziti svoje emocije, prebroditi bol i izolaciju te skrenuti fokus s bolesti.

U danima kada mi snaga dopušta, fotografija bi me motivirala i da napustim svoj dom, čak i ako je to samo nakratko. To bi podržalo moje mentalno zdravlje i pomoglo mi da ponovno pronađem osjećaj slobode koji mi je bolest oduzela.

Za mene bi kamera bila alat za samoizražavanje, iscjeljenje i obnovu života koji nije definiran isključivo bolešću, već kreativnošću i nadom.

Živim s teškom bolešću koja mi u velikoj mjeri ograničava svakodnevni život. Provodim wiele czasu w domu, często odizolowany od świata, w okresie życia, kóry powien być aktywny i płęn możyniewski. Fotografia nie byłaby dla mnie jedynie hobby ani przedmiotem, lecz prawdziwą ssansą.

Aparat fotograficzny pomógłby mi odnaleźć sens i motivationę. Nawet w dnienie, gdy fizycznie nie jestem w stanie wychodz z domu lub uprawiać sportu, fotografia pozłoby mi twowryć coś wortyowego. Robienie zdjęć zajloby mi izraćać emocje, radzić sobie z bólem i izolacją oraz oderwać myśli od środony.

W dni, gdy starczy mi sił, fotografia motywowałaby mnie tąże do wyża z doma, nawet na krótky czas. Wpłynęłoby to pozytywnie na moje zdrowie psychiczne i złołoby mi odzyskać poczucie łówności, kóry odebrała mi choroba.

Aparat biłby dla mnie wyżęciem samowyrzeżenia, drogi do internalego zdrowienia oraz budowania życia, koja nije definirana isključivo bolešću, već kreativnošću i nadom.