Prófíll skipuleggjanda

💔 Neka ova priča ne prođe nezapaženo… Nisam osoba koja traži pažnju. Nije mi lako pisati ovo. Radila sam više od 20 godina, nisam tražila pomoć javno, i nikada se nisam smatrala osobom koja “zaslužuje” sažaljenje. Ali sada… sada nemam izbora. Moje srce je slomljeno. Dvoje djece sam izgubila. Dvoje. Samo zamisli tu bol, taj prazan prostor koji ostaje kada najviše voliš, a njih više nema. I dalje dišem, ali svaki dah je borba. Moj sin je bolestan. Rijetka bolest, neutropenija, slabi njegov imunitet i traži stalnu pažnju. Svaki dan je borba da ga zaštitim, da mu osiguram hranu, toplinu, krov nad glavom. Izgubili smo dom. Sve što smo imali nestalo je, ali ljubav i nada još nisu. Ne tražim sažaljenje. Ne tražim aplauz. Tražim pomoć — jer ljubav prema svom djetetu nije slabost, nego snaga. Svaki euro, svaka mala pomoć, daje mu šansu da diše, da jede, da preživi. Svaka podrška nam govori da nismo zaboravljeni. Ovo nije priča za medije. Ovo nije projekt. Ovo je moj život, moj sin, naša stvarnost. Ako možete, pomozite nam. Ako ne možete, molim vas, podijelite ovu priču. Neka ljudi znaju da iza brojeva i statistika postoje djeca i majke koji se bore za život, dostojanstvo i nadu. Hvala vam od srca, Majka koja još diše i voli.