Poštovani/a,

Dugo sam razmišljao hoću li ovo napisati. Nije mi lako. Ali ponekad dođe trenutak kada moraš priznati da više ne možeš sam. I da je jedini put naprijed zatražiti pomoć.

Nedavno sam se rastao od partnerice. Djeca su ostala s njom, pa sam joj ostavio kuću - želio sam da imaju siguran dom. Ali kuća je kasnije prodana. Sve što sam izgradio je nestalo. Ipak, ostao sam uz svoju kćer, koja se borila s ovisnošću. Pomogao sam joj koliko sam mogao. Zajedno smo prošle kroz pakao, ali danas je na sigurnom putu. Spasio sam je - i to mi znači više od svega.

Ali ovaj put je ostavio svoje posljedice. Zbog dugova i troškova izgubio sam automobil i zapao u financijske poteškoće. Unatoč tome, imam posao i trudim se najbolje što mogu.

Sada živim s roditeljima, koji su teško bolesni. Moja majka se bori s rakom, a i otac je lošeg zdravlja. Vratio sam se kući kako bih im pomogao. Ali kuća je stara, prozori prokišnjavaju, a peć je odavno prestala raditi. Zima dolazi - i želim im barem pružiti toplinu kod kuće.

Ne mogu dobiti kredit. Pokušao/la sam. Ali prošlost me proganja. Zato se obraćam vama. S posljednjim snagama i puno hrabrosti.

Ako možete pomoći - donacijom, radom, savjetom - bio bih vam neizmjerno zahvalan. Ne za sebe. Za roditelje. Da im barem pružim malo dostojanstva i topline u ovim teškim vremenima.

Hvala vam što čitate. Hvala vam što brinete.

S poštovanjem,

Boštjan